Časopis “Top Zdravlje”
Jun 2016. godine

Crvenilo, osip i nesnosan svrab vrlo često ukazuju na gljivične infekcije kože – mikoze, čiji su izazivači gljive (fungi), mikroorganizmi biljnog porekla, objašnjava dr Tamara Maravić, dermatovenerolog u ordinaciji za kožne bolesti ”Dermanova“ u Beogradu.

Mikoze su uglavnom zarazne

Prema rečima dr Maravić, mikoze zahvataju kožu, ali i kosu, bradu i nokte. Simptomi su obično u vidu jasno ograničenih ploča na koži, okruglog ili ovalnog oblika, koje se postepeno šire. Ivica ploče uglavnom je aktivna i tu se primećuju jače crvenilo, sitan osip, mehurići, gnojanice i krastice. “S obzirom na to da su mikoze infekcije, uglavnom su zarazne, a stepen infektivnosti razlikuje se u zavisnosti od vrste gljivica”, upozorava doktorka. Dele se na invazivne i neinvazivne.

Neinvazivne mikoze (tinee i kandidijaze) zahvataju rožaste strukture kože, kose i noktiju. U okviru tinea (dermatofitnih infekcija), razlikujemo mikozu tinea corporis, tinea cruris, tinea pedis, tinea versicolor i tinea capitis.

Tinea corporis – površinska infekcija koju karakteriše inflamatorna ili neinflamatorna lezija na koži (sem na koži poglavine, dlanovima i tabanima), praćena ljuštenjem. Period inkubacije traje od jedne do tri nedelje. Obično zahvata površinske slojeve kože, kose i noktiju, ali se retko dešava da prodre i u dublje slojeve tkiva. Infekcija je česta u toplim i vlažnim klimatskim zonama. Javlja se u svim uzrastima, ali češće kod dece, kad je obično animalnog porekla zbog kontakata sa životinjama, naročito mačkama, kao i kod žena, zbog češćih kontakata s decom.

Tinea cruris – prenosi se kontaminiranim peškirima i posteljinom, ili sa šaka i stopala. Napada gornje slojeve kože. Nošenje uskih i mokrih stvari takođe može uzrokovati njenu pojavu. Rasprostranjena je u čitavom svetu, više pogađa dijabetičare i gojazne osobe i tri puta je češća kod odraslih muškaraca nego kod žena.

Tinea pedis – najčešća infekcija. Napada kožu tabana i prostor između prstiju. Smatra se da je 70 odsto svetske populacije tokom života bilo inficirano. Češća je kod starijih osoba, a više pogađa muškarace.

Tinea versicolor – benigna, površinska infekcija kože koja se karakteriše hipopigmentovanim ili hiperpigmentovanim pločama na grudima i leđima. Javlja se kod dva do osam procenata populacije. Rasprostranjena je širom sveta, a najviše u toplijim i vlažnijim klimatskim zonama. Češća je u uzrastu od 15. do 24. godine života, a ne javlja se pre puberteta i posle 65. godine.

Kandidijaza – infekcija gljivicom kandidom. Ova gljivica je normalno nastanjena u crevima i na koži, ali problem nastaje kada se namnoži. Pogoduju joj vlažna mesta, pa je kandidijaza češća kod žena – vulvovaginalna kandidijaza. Te infekcije su uporne i često se iznova javljaju. Uglavnom nastaje na koži pazuha. Napada i sluzokožu organa za varenje i genitourinarnog sistema. Ove mikoze postaju oportunistički patogeni kod pacijenata koji idu na hemoterapiju, radioterapiju ili su zaraženi HIV-om.

Invazivne mikoze (aspergiloze) jesu oboljenja kod kojih patološki proces nije ograničen na rožaste strukture, već zahvata sve slojeve kože i okolna tkiva. Simptomi su teži jer su zahvaćeni živi, nekeratinizovani delovi kože, a posledice mogu biti ozbiljne, pa čak dovesti i do smrtnog ishoda. Izazivači su aspergilusi i neki sojevi kandide.

Gljivice napadaju i kosu, bradu i nokte

Tinea capitis – gljivično oboljenje kose i brade – može da izazove opadanje dlake. Prvenstveno se javlja kod dece, najčešće pre desete godine života, a retko kod odraslih.

Onihomikoze – dermatofitne infekcije nokatnih ploča, naj- češće palčeva. Često se javljaju kod starijih osoba, naročito muškaraca, kao i kod pacijenata sa šećernom bolešću i imunosupresijom. Ukoliko infekcija krene od slobodne površine nokta, može se preneti i s kože na nokat, a može zahvatiti i ležište nokta (nokatni krevetac). Tada postoje znaci distalne oniholize, odnosno odvajanja slobodne površine nokta. Nastaje i promena boje nokatne ploče u žućkastu ili žućkastobeličastu, a ona može postati trošnija i otpadati u slojevima. Infekcije nokatne ploče kandidom nisu česte i obično nastaju sekundarno, kao posledica prethodno izmenjene nokatne ploče usled oniholize ili hronične paronihije, odnosno upale zanoktica. Ovakav oblik gljivica čest je kod osoba koje koriste usluge pedikira, zbog nedovoljne higijene u salonima i neznanja o sterilizaciji aparata.

Precizna dijagnostika

Dijagnoza gljivičnih infekcija postavlja se na osnovu dermatološkog pregleda, dok je mikološka dijagnostika potvrda kliničkog pregleda i obuhvata mikološki bris i kulturu materijala (zasejavanje na specijalne podloge). Potrebna je precizna identifikacija izazivača zbog različite osetljivosti na lekove. Za dijagnostiku se koristi i WOOD-ova lampa, koja emituje ultraljubičaste zrake i kojom se ispituju obolele površine. Lečenje mikoza medikamentima, prema rečima doktorke Maravić, podrazumeva lokalnu primenu topikalnih antimikotika, ili sistemsku antimikotičnu terapiju lekovima protiv gljivica, koja je individualna u zavisnosti od vrste uzročnika, lokalizacije gljivice i starosnog doba pacijenta. U slučaju sistemske terapije, lečenje traje mesecima i postoje specijalne šeme za davanje lekova koje čuvaju jetru od porasta enzima transaminaza, kako bi se duže koristili. Moguće je i kombinovanje lokalne i sistemske terapije.

Jogurt ne pomaže

Postoje, ističe doktorka, i prirodni antigljivični lekovi – probiotici, ili “dobre bakterije”, kako ih još zovu, koji jačaju odbrambeni sistem organizma. “Od probiotika najčešće se koristi Lactobacillus acidophilus ili Bifidobacterium, koji služi da obnovi normalan balans bakterija. Ovi probiotici posebno su delotvorni ukoliko je pacijent na antibiotskoj terapiji. S druge strane, nije dokazano da probiotici u jogurtima, za kojima mnogi posežu u lečenju kandidijaze, imaju povoljno dejstvo”, navodi naša sagovornica i dodaje da u slučaju kandidijaze neke studije preporučuju izbegavanje prostih šećera, alkohola, prerađene hrane i pšenice. U odbrani od invazije gljivica od pomoć su i vitamin C, vitamin E, selen i esencijalne masne kiseline (najbolja je mešavina omega-? i omega-3 masnih kiselina), jer smanjuju inflamaciju i održavaju imunološki sistem jakim. Neophodni vitamini u borbi s gljivicama jesu i oni B-kompleksa – B1, B2, B3, B5, B6, B12 i folna kiselina (B9). I propolis je još jedna prirodna supstanca s antifugalnim karakteristikama dokazanim u kliničkim studijama. Izuzetno pomaže u slučaju infekcija desni i oralne sluzokože kandidom. Za odrasle, potreban je tridesetprocentni rastvor, ali osobe alergične na med kao i one koje pate od astme pre primene treba da se konsultuju sa svojim lekarom.

Oprezno s belim lukom

Da biste gljivice lečili biljkama, morate dobro poznavati ovu oblast, jer biljke mogu izazvati neželjene efekte usled međusobne interakcije. Beli luk, recimo, ima antigljivične karakteristike, ali može pojačati krvarenje kod osoba koje uzimaju aspirin, a česta je i interakcija s lekovima za HIV. Echinacea purpurea je odlična za tretman vaginalne kandidijaze, ali osobe s lupusom i reumatoidnim artritisom ne bi trebalo da je uzimaju. S druge strane, gel od nara pokazao se izuzetnim u lečenju oralnih kandidijaza.