Atopija podrazumeva kompleksan poremećaj sa porodičnom pojavom oboljenja i čestom udruženošću kožnih i respiratornih manifestacija.U osnovi se radi o imunološkom poremećaju. Važan je teren tj. genetika i spoljni faktori koji su brojni, od iritacije sapunima, vunom, do emocionalnih faktora, stresa, klimatskih faktora, infekcija, alergija na polen i ostalo …
Atopic dermatitis je bolest kože koja zahvata 1 do 2 % odrasle populacije. Prve promene nastaju u ranom detinjstvu, traju godinama i završe se u toku detinjstva ili adolescencije najčešće. Od rođenja do 7. godine života čak 15% populacije pati od atopic dermatitisa. 60% slučajeva nastaju u 1. godini života, a 85% do 5. godine. Prve promene nastaju pre 5. godine života, često već u 3. mesecu života i tada govorimo o atopiji kod beba. Simptomi mogu oslabiti od 3. do 5. godine ili nastaviti godinama do adultnog doba kada se manifestuje kao ekcem na šakama i stopalima.
Promene su u vidu suve kože, crvenila, naznačenog kožnog crteža, praćene svrabom i sekundarnim infekcijama zbog češanja.
Ime atopik ukazuje na predispoziciju za razvoj alergija i ovakvih promena na koži.
Javlja se u svim etničkim grupama, ali češće u urbanim i industrijalizovanim sredinama.
Postoji genetska predispozicija pa se u nekim porodicama javlja češće. Oštećena barijerna funkcija kože čini je osetljivijom na spoljne faktore kao što su hladnoća, toplota, suv vazduh, veća je sklonost ka alergijama i infekcijama.
Epiderm je prva barijera odbrane organizma na spoljne faktore.
Uzročnici su mnogobrojni i raznoliki:
– genetska sklonost
– spoljni faktori, nutritivni (orasi, jaja), alergeni kao polen, životinjske dlake, klimatski faktori (vlaga, toplota)
– psihičko stanje, stres kao okidač
– kseroza (suvoća) kože
– povrede na koži
Dijagnoza atopic dermatitisa se postavlja anamnezom i kliničkim pregledom.
Terapija je rehidracija kože i obnova oštećenog lipidnog sloja, antihistaminici, kortikosteroidne masti.
Savetuje se:
– izbegavanje češanja zbog infekcija koje nastaju sekundarno
– pokušaj pronalaska provocirajućih faktora i njihovo izbegavanje
– ne upotrebljavati nutritivne alergene kao što su orasi, jaja, mleko, neki začini
– rehidracija uljanim kupkama u trajanju od 15tak minuta u vodi do 35C
– borba protiv stresa (relaksacija)
– nošenje odeće od prirodnih vlakana
– smanjeno znojenje (odeća)
– unos dovoljne količine tečnosti, oko 1,5L dnevno
– izbegavanje jako pregrejanih prostorija i onih sa presušenim vazduhom
– smanjiti izloženost deterdžentima, parfemima, neprilagođenoj kozmetici
Sve u svemu atopija je jedan vrlo individualan i kompleksan poremećaj.