Interesovanje za pregledanjem mladeža raste svake godine obzirom na to da mediji bruje o štetnom dejstvu UV zračenja i zaštiti od sunca i opasnosti nastanka melanoma na koži.
Mnogi ljudi međutim ne razlikuju mladeže od drugih pigmentovanih pojava na koži kao što su recimo keratoze i viseći papilomi misleći da to „ne treba dirati“. Tako se mnoge izrasline na koži „gaje“, uvećavaju se i šire i dovode do prerano starog izgleda kože. To se često viđa na vratu, ali i na trupu, kod žena ispod dojki. Ove promene mogu dostizati i do nekoliko cm te se kao takve teže uklanjaju.
Šta su to zapravo mladeži?
Mladež je dobroćudna, pigmentovana (tamnija) promena veličine od 1mm do više cm, u nivou kože ili iznad nje. Mogu postojati i na sluzokožama. Neke stičemo rođenjem, a druge tokom života. Dokazano je da deca koja su više bila izložena suncu i gorela dobijaju tokom života veći broj mladeža nego da su bila zaštićena od sunca.
Savremena dijagnostička metoda koja se primenjuje za pregled mladeža je dermoskopija. Dermoskopom možemo utvrditi da li je neka promena na koži uopšte mladež, i ukoliko jeste kakve su njegove karakteristike. Postoje određeni standardi za pregled koji su usvojeni i odnose se na simetričnost, ivice, boju, veličinu, promene boje unutar mladeža (tamnije zone, zone bez pigmenta).
Metoda je neinvazivna, dermoskopijom postižemo uveličavanje promene koju posmatramo uz bolje LED osvetljenje tako da je vizuelizacija detalja bolja nego samo pri kliničnom pregledu (golim okom).
Preciznost i pouzdanost metode je znatno veća u odnosu na klinički pregled. Koristi se za pregled dobroćudnih promena kao što su mladeži, keratoze… ali i karcinoma kože i najopasnijeg melanoma.
Najvažnija je rana detekcija melanoma.
Postoji jedna grupa mladeža atipični mladeži koji nisu sasvim u grupi dobroćudnih, a sa druge strane nisu maligni, ali je mogućnost razvoja maligniteta kod njih veća. Upravo se dijagnoza ovih atipičnih mladeža postavlja dermoskopijom a njihovo uklanjanje smatra preventivnom medicinom, što bi u narodu rekli “bolje sprečiti nego lečiti“.
Dermoskopskog pregleda se ne treba plašiti, već ga je korisno raditi jednom godišnje radi prevencije a ukoliko imate bilo kakve sumnje ODMAH.
Postoje mnoge zablude o mladežima i melanomu. Jedna od njih je da mladeže ne treba dirati i skidati – NETAČNO, treba ukoliko to radi hirurg ili dermatolog. Lekar je taj koji odlučuje koju će tehniku primeniti. Postoje nestručne osobe koje tope mladeže nekim kiselinama i to nisu medicinski prihvatljive tehnike jer su izuzetno opasne. Kod nekih vrsta mladeža nije indikovano lasersko uklanjanje već isključivo hirurško. Česta zabluda je da kada se povredi mladež odmah dolazi do pojave melanoma – NETAČNO, zarasta uglavnom bez posledica i može se pratiti dermoskopijom. Takođe pacijentkinje često pitaju je li istina da je solarijum zdraviji od sunca – NETAČNO, solarijumi su opasniji jer sadrže veću dozu UVA zračenja a ono je zapravo kancerogeno, a i količina zračenja koju koža primi je velika za kratko vreme. Sunčevo zračenje sadrži i UVB spektar koji smanjuje prodor UVA u kožu i tako je štiti.
ZAKLJUČAK: Dermoskopija kao neinvazivna, bezbolna, brza i visoko pouzdana metoda je deo savremene preventivne medicine. U Evropi je 10.maj proglašen je danom Euromelanoma, kada se u svetu a i kod nas pregleda u državnim i privatnim ustanovama veliki broj pacijenata besplatno ukoliko postoji sumnja na melanom ili neku atipiju. Ukazivanje na faktore rizika, štetne efekte UV zračenja… je izuzetno važno u edukaciji pacijenata. Dermoskopijom se postiže i rano otkrivanje drugih tumora kože, a oni su procentualno u porastu svake godine.